Текст песни Svojom Stranom Mosta

Ljudi smo, ali nitko ne bi reko,
ma kak' ? Koda smo došli iz neke velike džungle tamo prijeko,
ne poštujemo običaje, otišli smo daleko,
i koda nitko od nas ne zna reći nešto lijepo. A muzika i dalje svira i nikog ne dira,
kaj nemamo taj mali kutak svoga mira,
previše sam star i opet tako mlad,
ja bih učio svašta, ali ne razumijem ponekad. Dvadeset i kusur, koga briga,
kad još misliš --- čini ko velika knjiga
toliko je redaka i stihova napisanih,
a još je više onih koji su izbrisani. Čini se da ne znam koliko bih htio,
a to što želim znat možda ne bih smio. I znam da ljudi plaču, ja ih vidim svaki dan,
i ne moraš mi reć da je život velika batina,
kad vidim to po drugima, kod ljudi koje volim,
prokleto je more sa toliko puno soli,
prokleto je more sa toliko puno soli,
prokleto je more sa toliko puno soli. Ref.
Sve što govore (Sve što govore),
svi dobri ljudi oko nas (Oko nas),
kol'ko nas vole (Koliko nas vole),
i što mogu dati za nas,
(A mi ?) uzeli bi brzo,
ali dali bi polako ma da ne moramo tako,
i oprosti, ali samo sam drugačiji,
mi smo ljudi šta moramo biti svačiji ? Čudni ljudi, čudna posla,
sada svatko hoda svojom stranom mosta. Nema društva da se kao nekad gušta,
opet moja ulica je pusta.
Svi bi nešto radili u sebi,
iza zatvorenih vrata stvarnost ih veseli. Tko je krivac ? Glavni negativac svega toga,
kada među nama nema ljubavi i Boga ?
Osim toga htio bih i doznat,
gdje je nestala čar koju htio sam upoznat ? Čudni ljudi, čudna posla,
sada svatko hoda svojom stranom mosta. Ref.
Sve što govore (Sve što govore),
svi dobri ljudi oko nas (Oko nas),
kol'ko nas vole (Koliko nas vole),RHS Coolektiv - Svojom Stranom Mosta - http://ru.motolyrics.com/rhs-coolektiv/svojom-stranom-mosta-lyrics.html
i što mogu dati za nas,
(A mi ?) uzeli bi brzo,
ali dali bi polako ma da ne moramo tako,
i oprosti, ali samo sam drugačiji,
mi smo ljudi šta moramo biti svačiji ? Brate i sestro nije nam na slavu,
što sagradili smo kulu koja past će nam na glavu.
Treba nam pomoč brzo,
počinjemo ličiti na društvo Babilonaca, Mržnja je vrlina, a za druge nam se jebe,
nismo hanibali, ali pojest ćemo sami sebe.
Moraš shvatiti da svi smo braća,
možeš drugome nauditi, ali zapamti sve se vraća. Ponekad se pitam gdje su nestali ti dani,
kada čujem kako živjeli su prije naši stari.
Ma nije prošlo tol'ko, ipak tol'ko se promjenilo,
braća smo i dalje, ali čokoladicu ne djelimo. Došlo je do vremena kada nemamo vremena,
jedni za druge niti drugi za jednoga,
očekujemo previše od drugog ne od sebe,
zbog toga često padamo u sjenu samog sebe. I nema više sunca da zagrije srca naša,
sad su ostala sama ko na stolu prazna čaša,
izbili smo ljubav koja mogla nas je grijat,
bojim se da nikad neću pravu ljubav imat. Ref.
Sve što govore (Sve što govore),
svi dobri ljudi oko nas (Oko nas),
kol'ko nas vole (Koliko nas vole),
i što mogu dati za nas,
(A mi ?) uzeli bi brzo,
ali dali bi polako ma da ne moramo tako,
i oprosti, ali samo sam drugačiji,
mi smo ljudi šta moramo biti svačiji ? Ljudi se probudili, ustali i otuđili,
nestali, pojavili se, nekome naudili,
nisu znali šta rade, pa malo su i glumili,
ne shvačajući da su sami sebi presudili. Tko i što su, očito su zaboravili,
nemam pojma kak su to uspjeli napraviti,
i previše me cima kad gledam to s neke strane,
jer teško je biti vrlina i živit uz tuđe mane...