Текст песни Moja prica

Ovo je moja priča
Ljudi ovo je moja priča
Slušaj, slušaj me sada
Bila jednom jedna pokrajina, tamo oko grada Knina
Ma znaš đe ti je to, znaš đe je Dinara planina
Eh, te '81. mi ćaća dobije sina,
Tih godina kažu pjevala cjela Kninska dolina,
Lokalo se vina, slavilo, ma bila milina, pršute, sira iz mješina
Al' odjednom, odjednom, zla krv od davnina iznenada poče radit'
Oružje se počelo vadit' i koje moga' i znat' da ćemo se tako svadit'
A djete teže shvata kad mu kažeš evo rata, sve dok neviđi i sam shvata,
tela ispod vrata preklata,
Al' bilo negđe oko dva-tri sata, kad zakucase na vrata,
neka dva coveka s dva automata, upitase " mali đe ti je tata, imaš li starijeg brata"
ja u rukama papir i bojicu, rece imam dvojicu od tetke, eto,
a sad mi daj da vidim te metke.
Mali zovi ćaču, mora s nama, a mama : " sine ne boj se" nece biti sama,
ona ostaje ovđe s vama, sa mojim muškarčinama,
zato neću da ti vidim više oči u suzama
Ama, veliki si shvati neke stvari, vratiće se stari, brzo
Ajmo, uz'o sam sve što treba,
Jesmo se mi dogovorili, nemoj štogod da si sjeba'
Tata, tata volim te do neba Krv suze i bol, kome je trebalo to,
Zašto krv suze i bol, nije nam trebalo to
Samo krv suze i bol, kome je trebalo to,
Pitam se zašto krv suze i bol,
Nije nam trebalo to Zrno mržnje poče klijat', počesmo se ubijat',
A nekad smo se znali svi zajedno iskreno smijat,
Ljudi se prestadoše brijat', ja deset godina djete,
slušam jedan drugom prjete, gledam oštre bajonete,
i granate kako lete na sve strane.
Pitam babu: Baba koji nas to tuku a koji nas brane?
Zašto niko više ne spominje didove partizane
Oće li ovo ikada da stane, oće li opet biti ki lane
Baba, hoćemo li ovdje biti i šjutra kad svane
Slušaj sinko, moralo je da plane,
Ja ti pamtim dane, kad se ovđe tuklo dok jedan ne ostane
Jer ođe se krve još od '41.
Jedan na drugoga rože, ćeraju se na nože
Prvi: Ne možemo se voliti a istom Bogu ne moliti
Drugi veli: mene tom svom Bogu neš privolit,
Nećemo se dogovorit, lakše jedan drugom krv prolit Krv suze i bol, kome je trebalo to,
Zašto krv suze i bol, nije nam trebalo to
Samo krv suze i bol, kome je trebalo to,
Pitam se zašto krv suze i bol,
Nije nam trebalo to Prva godina je rata, ja i Darko ki dva brata
Neki nas čak pitaju, družimo li se iz inata
Mali, znaš da se dobro zna ko je ko u selu,
Velju, ne znam, jer nam to morda piše na čelu
Cjelu noć mislim o tome, a nemam đe pročitat
Poče svitat, a ja ću ti kaj jope babe pitat
A ona vako, slušaj :
Ti i Darko ste drugovi i to treba ostat tako
A neka svako priča ko šta hoće
I jope ćemo biti isti kad zlo prođe, a proć će
Ne gledate na te stvari, mržnju posijaše stari
A sve je to zbog krsta,
Vidiš, on se krsti cjelom šakom, a ti sa tri prsta
A neki nisu u pravu,
Nemoj ti njega vređat zato što on ne slavi slavu
I što pali bjelu svjeću, reko baba neću
Uđošmo u '93. kad ču da njegovi kreću,
Ja trk do njega, da gđe ću,
Reko druže, kuda vi
A on se u plaču udavi, kaže slušaj prijatelju
Imam jednu želju, moji vele, mora da se krene,Max - Moja prica - http://ru.motolyrics.com/max/moja-prica-lyrics.html
Ja ti ostavljam ovo štene da te seća na mene,
A ti ga odgoj ka da je tvoj, zvaću te, imam tvoj broj
Jedan i drugi jeca, tu đe smo rasli ko djeca,
Glumili opasne glavce, stavlajli zamke za vrapce i slavuje,
Sad nam neko drugi sudbine kuje
Nek svako čuje, drugarstvo ubit nećemo
ma kolko mržnjom da nas truje Krv suze i bol, kome je trebalo to,
Zašto krv suze i bol, nije nam trebalo to
Samo krv suze i bol, kome je trebalo to,
Pitam se zašto krv suze i bol,
Nije nam trebalo to Ćaće nema par meseci kući,
Pet ujutru poče tući, ja se ustao obući
Mater sjedi kukajući
A vruć je avgust bio te '95.
Gledam rakete kako lete,
Po gradu, pečurke se dižu,
Loše vesti nam stižu,
Narod se poče pakovati,
Uplakana mati, piše tati
Da može znati ako se vrati kući a nas nema
Cjelo selo se sprema,
Formiraju kolone, samo žene i djecu da sklone
A djeca vrište, svakom neko otišo na ratište
Spakovasmo nešto robe i par deka
Kad ja viđe iz daleka, kolona duga ka rjeka,
Ovo ka da je neko reka,mora vako
Onda krenusmo polako, nema onog ko nije plako
Nije lako, rodni kraj i kuću ostaviti tek tako
U Bosnu ušli oko zore,u Srbu izbjeglica more,
tu su dok se ne odmore, svakog iste brige more
Od Srba prema Martin Brodu kolona u sporom hodu
Neki traže ranu al većina ih traži vodu
Tuga ljuta, stare iznemogle što umru,
sarane kraj puta A ja knedle gutam,
dok mi pogled luta po prvoj koloni vojnika,
većinom ranjenika, tužna je to slika,
al nigđe ćaćinoga lika
Svakom uplakana lica, komšiji puna prikolica,
Staza strma, okolo šuma, u Petrovcu mu puče guma
A onda viđe avijone, bacaju bombe na kolne,
ljudi bježe da se sklone, a ja ne znam šta ću
tražim ćaću, stade vojni kamijon,
čovek kaže ide i on za Banjaluku, pruži ruku,
i reče ajde upadajte, u dajcu par vojnika stoje,
Jednome se rane gnoje, kažu smrti se ne boje
Samo da pronađu svoje,
Evo je i Banjaluka, svako kuka, svakog muči ista muka,
Mater plače, kažu ide se do Rače,
Te noći najteže je bilo kroz koridor proći
Ma valjda ćemo moći, do Srbije živi doći
A kroz Brčko, mi jedini vojni kamijon u koloni,
Odjednom krenuše tromboni,
Jedan od vojnika viknu
Goni brže, gađaju nas
Čovjek gasi svjetla i dade gas
Po mrklome mraku, izbjegosmo smrt za dlaku
Novo jutro je na Drini blizu Rače,
Srce mi kuca sve jače i jače,
Napokon spas, toga dana sam po prvi put čuo i ćaćin glas
Kaže već je u Beogradu sve ove dane tražio nas
Isti čas, pravo Beograd, prvi bas,
Iza nas Drina, daleko od rodnog grada Knina
i svih onih ruševina, od toga dana
Beograd me primio ko sina,
Beograd me primio ko sina...